() - baz, baza, bazgovina, crna bazga, cma zova, zova, zovika...
Zova ili bazga raste kao grm ili drvo visoko 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlosmeđa, a u gornjem delu sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradavičasta. Već u blizini zemlje izbijaju postrne krhke i lako lomljive grane. Drvo okružuje plutasta, bela i veoma lagana srž. Suprotni listovi nepravilno su perasti s jajastim, zašiljenim, tamnozelenim liskama, koje su po rubu testerasto nazubljene.
Cvetovi su sakupljeni , a boja im je bela do žućkasto-bela. Iz cvetova se razvijaju bobice, u početku zelene, zatim crveno-smeđe i na kraju sjajnocrne. Bobice su male i sočne. Cvetovi su jakog i veoma ugodnog mirisa, koji u suvom stanju postaju blaži. Ukus cvetova je gorkast i aromatičan. Sirove bobice (plodovi) imaju neprijatan ukus, dok su pripremljeni kao kompot ukusni.
Raste na rubovima šuma i osunčanim šumskim krčevinama, na zapuštenim mestima i u blizini naselja. Mladi izboji i mladi listovi beru se u proleće, cvetovi za vreme cvatnje, plodovi nakon dozrevanja, a kora od februara do novembra.
Čaj od listova i mladica zove koristi se za pospešivanje izlučivanja mokraće, nakupljene tečnosti u telu, za lečenje šećerne bolesti kao i za cišćenje i poboljšanje krvi.
Čaj od cvetova zove koristi se u lečenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripa, početne upale pluća, jake kijavice, boginja, šarlaha, teškog disanja, astme, kod početne tuberkuloze i kod svih reumatičnih bolesti.
Kora od grana i stabla koristi se za pripremanje čaja kojim se odstranjuju poteškoće kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i mehura, leči vodenu bolest, razne edeme te tvrdu stolicu.
Kod nje su korisni i cvet, i kora, i plod, i list, i koren. Neka u vašoj kući uvek bude zove.
Caj od njenih cvetova pomoći će da se preznojite kod bilo kog oblika prehlade ili gripa, što će znatno olakšati bolest. Suština je u tome što se sa znojem izbacuju sve štetne materije koje su bolesti doprinele. Zova spira bolesti i tako što pospešuje mokrenje i olakšava ga.
Čajevi od kore pomažu kod regulacije stolice i olakšavaju mokrenje, ali se mora pomno i pažljivo dozirati, jer preterane količine mogu biti opasne. Upotrebljava se jedna manja, i to ravna (nikako napunjena!) kafena kašičica za jednu šolju.
U toku dana sme da se popije samo jedna kafena šoljica - maksimalno dve - i to u većim razmacima, gutljaj po gutljaj.
Zreli plodovi zove su takođe vrlo korisni. Pored mnogih drugih za zdravlje važnih materija, ove bobice, naravno kada su potpuno zrele, imaju više vitamina nego i jedna poznata namirnica. Pošto se ne jedu sveži, plodovi zove se kuvaju bilo kao kompot, bilo kao džem. Lekovito deluju protiv nesanice.
Sok od svežih bobica koristi se u lečenju (neurlagija facijalnog živca), za jačanje, za blago regulisanje stolice, čišćenje krvi, umirenje stomačnih grčeva i crevnih kolika, za apetit i poboljšanje cirkulacije krvi .
Recepti
Lekoviti napitak
Sa 2 ključale vode preliti 7-8 listića zove i kuvati na tihoj vatri osam minuta. Nakon toga procediti, zasladiti kašičicom meda i piti. Čaj je inzvaredan za čišćenje krvi, osipa, te protiv bolesti jetre, bubrega, pluća, želuca i creva.
Za iskašljavanje
Napraviti mešavinu od po 30 cveta zove, podbela, te od 20 cveta belog sleza i komorača. Tri supene kašike mešavine popariti sa 400 ključale vode, zatim poklopiti i ostaviti da stoji dva sata. Procediti i piti toplo, na svaka dva sata po jednu kašiku.